Hvala vam što ste mi digli rep i rekli da sam talentovana.
Hvala C. što mi se udvarao prije nego što je saznao da sam krupna, a još i zauzeta.
Hvala bloggeru ba. jer zaista ne bih imala s kim da se družim danas.
Za nekim ljudima sam plakala kada su otišli daleko, daleko. Plakala sam i za divnom djevojkom kada je odlučila da napusti ovaj svijet.
Mene je blog promijenio i dao mi je ljude i priče.
Ne primam Oscara, nego, eto, emotivni momenat. Hvala vam. Hvala. 🙂
Hvala i tebi, bona.
Bilo je ovo ugodno i emotivno putovanje.
🙂
Like
Da ga nije, ne bih znala da postojite! Roknula bih se Tita mi i Jovanke!
oh.
Tacno tako, bilo je to divno vrijeme koje nas je sve poguralo u neki bolji pravac.
Cucaracha, ravno do dna :)))
čudan filing ostaviti komentar na post koji će zajedno sa tvojim komentarom da se ugasi…
http://sacuvajblog.blogger.ba/
cmok!
ljubac svima koliko vas ima. uglavnom svima.
Sjetih se spomenara i one recenice koju je vecina nas pisala: “Ne volim kraj, ali ipak baj baj” 😀
e neš!